ДЕЛАТНОСТ АРХИВА
Према Закону о културним добрима из 1994, архиви су државне установе под надзором надлежних државних органа (Министарство за културу Републике Србије; Покрајински секретаријат за образовање и културу) са основном делатношћу заштите архивске грађе као културног добра. Задатак им је да врше стручни надзор над архивском грађом, тј. да чувају, стручно одржавају, одабирају и излучују безвредан регистратурски материјал који се налази код стваралаца архивске грађе.
Архив, као установа која преузима, чува и одржава архивску грађу, стара се да утврди недостатке у погледу заштите архивске грађе и регистратурског материјала, сређује и обрађује архивску грађу, врши истраживања ради стварања целина архивске грађе (архивски фонд), објављује архивску грађу, води документацију о грађи, предлаже и утврђује врсту културног добра.
Веома важна делатност архива је издавање публикација о архивској грађи и спровођење мера техничке заштите.
(Службени гласник РС, бр.71/94, члан 65, 76, 104.)
Да би успешно остварио своје основне задатке који произилазе из законских прописа, Архив је прилагодио унутрашњу организацију, утврђену Статутом.
Данас Архив своју делатност обавља преко следећих организационих целина:
I ДИРЕКТОР
II ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТЕ ПОСЛОВЕ
III ОДЕЉЕЊЕ ЦДИ
- заштита регистратурског материјала и архивске грађе ван Архива
- преузимање архивске грађе
- матична делатност
- коришћење архивске грађе у научне сврхе
- библиотека
- издавачка и културно - просветна делатност
- ерц
IV ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕЂИВАЊЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ И РЕГИСТРАТУРСКОГ МАТЕРИЈАЛА
V ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОБРАДУ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ
VI ОДЕЉЕЊЕ ДЕПО СЛУЖБЕ
- техничка заштита архивске грађе
- заштитна снимања архивске грађе
- књиговезница, конзервација и рестаурација ( у оснивању )
- издавање арх. грађе у јавноправне и приватноправне сврхе
У Архиву Војводине је запослено 63 радника.
Основне функције Архива
- Послови надзора над радом регистратура обављају се у складу са законским прописима, а увођење компјутерске евиденције о регистратурама, заштита архивске грађе и регистратурског материјала код ималаца и стваралаца, остварује се ефикасније, ажурније и сигурније.
Надлежност заштите ван Архива обухвата 261 регистратуре.
 |
| Број активних регистратура у Архиву Војводине |
Депо служба
Након преузимања архивске грађе од стваралаца и ималаца, она се трајно чува као покретно културно добро и технички штити од спољашњих утицаја.
У циљу што ефикасније заштите, архивска грађа се микрофилмује и дигитализује.
У Архиву се чува 7.902 метара архивске грађе у 520 фондова и збирки, насталих у распону од прве половине 18. века до 2.000 године. Архивска грађа настала до 1918, писана је на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и српском, а она после 1918, на српском језику. На основу Одлуке Народне скупштине Републике Србије из 1998. године, о категоризацији архивске грађе, 55 фондова је проглашено културним добром од изузетног значаја, а 158 фондова културним добром од великог значаја. Архив чува изузетне збирке повеља, мапа и карата, као и личне фондове.
 |
Архивски фондови
Приказ по гранама делатности и њихових твораца |
- Архив Војводине нема породичне фондове
Сређивање и обрада архивске грађе
Сређивање и обрада архивске грађе је основна стручна делатност Архива.
Сређивање је архивистичка делатност којом се архивској грађи, односно њеним саставним деловима, утврђује стално место у оквиру једне целине (фонда) - изворне или успостављене. Ова делатност зависи од добро обављених архивистичких послова на терену у регистратурама, односно рада Спољне службе Архива, као и пријема и смештаја преузете архивске грађе.
(Љ. Поповић, Архивистика, Београд, 1986, стр. 77.)
Обрада спада у виши степен архивистичких послова. Архивска грађа да би била доступна истраживачима, мора се обрадити. Архив израђује информативна помагала која омогућавају истраживачу лакше коришћење архивске грађе.
 |
| Број архивскх фондова у Архиву Војводине |
У Архиву се грађа користи у научноистраживачке, јавноправне и приватноправне сврхе у складу са Правилником о условима и начину коришћења архивске грађе и библиотечког фонда Архива. Архивска грађа као културно добро може се користити само у сали за истраживаче, на основу одобрења начелника Оделења депо службе, а право на коришћење имају сви грађани
Републике Србије. Страни држављани истражују уз одобрење Секретаријата за културу и образовање уз претходну сагласност директора Архива.
Истраживачи и корисници архивске грађе имају могућност копирања, а скенирање архивске грађе одобрава начелник оделења за ЦДИ.
Сва обавештења читаоци и корисници архивске грађе добијају преко дежурног архивисте. Он контролише рад корисника и пази да се архивски материјал правилно користи и савесно чува.
Радно време читаонице (сале за истраживаче) усаглашено је са архивским.
- Центар за документацију и информације
Посебност рада Центра огледа се у његовом карактеру матичности за све архиве у Војводини (9) и вођењу евиденција о стању архивске грађе, архивске службе и научно информативним средствима о архивској грађи.
